О књизи: 2016 / „...Окренуо сам се и сишао у кабину. Нисам видео неку посебну претњу у изгледу приватника, али је ипак био неопходан опрез. Октавије је напустио пристаниште, и за неколико минута, када је брод ушао на пут, пожалио сам због своје одлуке: брод је почео да се котрља јако, и схватио сам да је морска болест веома заразна ствар, али нисам имао куда да одем. , и прихватио сам овај тежак део. После пола сата постало је потпуно неподношљиво, и ја сам се попео у висећу мрежу да некако смирим ову невољу. Брод је бацио сидро и Ситон је наредио да се упали паркинг светла. Ја, поверивши му све ствари, потпуно сам се одрекао свега на свету. Вртело ми се у глави, мучнина се дигла у грлу – осећао сам се као да сам у паклу или да имам неку страшну грозницу. Почео сам да мрзим море и све што је с њим повезано, чак и воду. Пошто сам схватио моју ситуацију, бродски лекар Стивен Ингер донео ми је неку врсту лека и убрзо сам се онесвестио у мртвом сну. Међутим, целе ноћи су ме прогањали најгори ђаволи и један сан је био гори од другог.…»